Da li je mo­gu­će da će se po­kva­ri­ti sklad­ni i mir­ni od­no­si Sr­bi­je i Cr­ne Go­re?! Da će bi­ti pre­ki­nu­ta ta div­na evrop­ska prak­sa da jed­na stra­na mo­že sve (da me­đu pr­vih 30 dr­ža­va svi­je­ta pri­zna ot­cje­plje­nje di­je­la su­sjed­ne dr­ža­ve, da sa se­pa­ra­ti­sti­ma us­po­sta­vi di­plo­mat­ske od­no­se, od­u­zi­ma pra­va svo­jim gra­đa­ni­ma ko­ji pri­pa­da­ju ve­ćin­skoj na­ci­ji su­sjed­ne dr­ža­ve, obes­pra­vlju­je cr­kvu či­je je sje­di­šte u su­sjed­noj dr­ža­vi, vo­di kam­pa­nje na­ci­o­nal­ne mr­žnje...), a dru­ga mo­že da ću­ti, tr­pi i da­či­ćev­ski po­zi­va na „re­se­to­va­nje od­no­sa“.
Za po­li­ti­ča­re, kao i za zlo­čin­ce, ne va­lja da se vra­ća­ju na mje­sta ra­ni­jih dje­lo­va­nja. Ako je ta­ko za Đu­ka­no­vi­ća ko­ji je za­bo­ra­vio ko­mu­ni­zam, ju­go­slo­ven­stvo, (srp­stvo), po­li­tič­kog „đe­da“ i „ta­tu“, ta­ko je i za Ni­ko­li­ća... Ipak, upra­vo u vri­je­me ka­da se pred No­vu go­di­nu su­mi­ra­ju re­zul­ta­ti, ka­da Sr­bi­ja sla­vi „po­gla­vlje“, a ko­rum­pi­ra­ne hap­si u ma­si, ne­do­sta­je rje­še­nje pro­ble­ma po­li­tič­ke de­sni­ce. „Evro­lje­vi­cu“ - a ko­li­ko god smi­je­šno to dje­lo­va­lo to su ko­mro­mi­to­va­ni Če­do­mir Jo­va­no­vić, Ta­dić, Ča­nak i slič­ni ko­je je vlast već ve­za­la za se­be i usmje­ri­la ka pre­la­sku iz­bor­nog cen­zu­sa - odav­no su pri­pi­to­mi­li i ona je tu da da­je ri­tam evrop­skim fan­ta­zi­ja­ma vla­da­ju­ćeg re­ži­ma. De­sni­ca je, iako iz­u­zet­no sla­ba, još uvi­jek ne­ri­je­še­na. Za­to je kao rje­še­nje oda­bran pred­sjed­nik dr­ža­ve.
To­mi­slav Ni­ko­lić for­mal­no ni­je član SNS-a – stran­ke ko­ja je uz po­moć SAD i EU uspje­la da us­po­sta­vi vlast ta­ko čvr­stu da pri­je­ti da u Sr­bi­ji ob­no­vi auto­ri­tar­ni re­žim. Iako iza se­be ne­ma na­ro­či­te uspje­he, vla­da je uspje­la da pri­ba­vi po­dr­šku broj­ne si­ro­ti­nje i neo­bra­zo­va­nog svi­je­ta ko­ji je ve­ći­nom bio upra­vo pro­tiv re­for­mi ko­je da­nas vla­da na­vod­no po­sve­će­no spro­vo­di. Ob­je­di­ni­li su do­ma­ću po­li­cij­sku, eko­nom­sku i me­dij­sku moć, po­dr­šku stra­na­ca... Za­sad, dok oba­vlja­ju po­sao, oni su sa svih stra­na za­šti­će­ni. Pred­sjed­nik je iz­gle­da tu da svo­jom kon­struk­tiv­nom „kri­ti­kom“ za­mi­je­ni de­sni­cu. Pra­vo je po­li­tič­ko umjet­nič­ko dje­lo dis­tan­ci­ra­ti se od po­li­ti­ke ko­ja je pot­pu­no pre­da­la Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Al­ban­ci­ma, ko­ja je za­bo­ra­vi­la na Sr­be u su­sjed­nim dr­ža­va­ma osim, za­sad, u Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Stran­ci ra­zu­mi­ju, a mo­žda bi tre­ba­lo da shva­te i ve­li­ki pri­ja­te­lji iz Pod­go­ri­ce, da po­sle ra­znih po­ni­že­nja na­ro­du tre­ba ma­lo i pa­tri­ot­skog do­pin­ga. Valj­da je mo­gu­će do­bi­ti ne­ki odu­šak ka­da pre­da­te sje­ver Ko­so­va, a šip­tar­ska vlast su­spen­du­je sve dje­lo­ve Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma ko­ji bi mo­gli od­go­va­ra­ti srp­skom na­ro­du, po­zi­va­ju­ći se na ne­ka­kav „ustav­ni sud“ ko­ji je pra­ve­dan i sa­mo­sta­lan ko­li­ko i kuć­ni sa­vjet ne­ke zgra­de u Po­du­je­vu. Ka­da sa­da­šnji pre­mi­jer za­tra­ži od NA­TO oku­pa­to­ra da do­pu­sti da na­ša po­li­ci­ja ma­lo upad­ne u Sje­ver­nu Mi­tro­vi­cu i na­u­či Sr­be ka­ko tre­ba da gla­sa­ju na iz­bo­ri­ma ar­na­utske re­pu­bli­ke, on­da mo­ra ma­lo i da se sr­bu­je. Eto, ka­da pu­ste da Ko­so­vo po­sta­ne čla­ni­ca Me­đu­na­rod­nog olim­pij­skog ko­mi­te­ta, što su mo­gli da spri­je­če jed­nim pi­smom (po­što se no­vi čla­no­vi pri­ma­ju kon­sen­zu­som), a bo­re se da Ko­so­vo ne bu­de pri­mlje­no u Une­sko, gdje je po­treb­no od­vra­ti­ti po­dr­šku ve­li­kog di­je­la svi­je­ta ko­ji kon­tro­li­šu SAD i sa­ve­zni­ci. A sa­da se lju­te na Cr­nu Go­ru! Mo­že im se, po­što je „za­jed­nič­ki pri­ja­telj“ upra­vo tri­jum­fal­no oslo­bo­đen svih op­tu­žbi pred srp­skim su­do­vi­ma... A ne za­mje­ra­ju „bra­ći“ iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta ko­ja ne sa­mo da su gla­sa­la za ula­zak Ko­so­va u Une­sko, već su pred­vo­di­li gru­pu ze­ma­lja ko­ja se za to za­la­ga­la...
Šta Ni­ko­lić po­sti­že spo­mi­nju­ći isti­nu o ne­do­sled­no­sti i po­dlo­sti po­li­ti­ke Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma?
Kam­pa­nja za pred­sjed­nič­ki man­dat po­či­nje iako će iz­bo­ri bi­ti odr­ža­ni tek 2017. go­di­ne. Oda­tle ta Ni­ko­li­će­va po­tre­ba da se dis­tan­ci­ra. Te mo­žda će se po­no­vo kan­di­do­va­ti... Te po­bi­je­dio bi i bez stran­ke. Za­tim ona pot­pu­no ble­sa­va tvrd­nja da je upo­zo­ra­vao vla­du na te­žnje SAD i EU da nam odu­zmu Ko­so­vo!? U kom je svoj­stvu on 1999. sje­dio u vla­di ko­ja je ra­to­va­la pro­tiv SAD i EU? Kao ne­pri­ja­telj svjet­skog mi­ra ili bra­ni­telj Ko­so­va?
Ni­ko­lić će bi­ti za­mje­na za de­snu opo­zi­ci­ju, ko­ju sa­da­šnji re­žim, ogre­zao u neis­ti­ne, ne­do­sled­no­sti i iz­da­ju, ne smi­je ni da sim­bo­lič­no pu­sti u par­la­ment. Če­ka­ju nas te­ške go­di­ne na evrop­skom pu­tu. To pri­kri­va­nje či­nje­ni­ce da ne zna­ju šta će sa Ko­so­vom i da ni­su sprem­ni da vo­de ze­mlju bez po­mo­ći Va­šing­to­na i Bri­se­la, do­ve­lo nas je u po­zi­ci­ju da se od nas zbog spo­ra­zu­ma unu­tar Evrop­ske uni­je i unu­tra­šnjih te­ško­ća ne­sta­bil­ne Špa­ni­je, tra­ži da do­sled­no i bez za­dr­ške na usta­van na­čin pri­hva­ti­mo ne­za­vi­snost „Re­pu­bljik Ko­so­va“. Ne­ma for­mal­nih po­pu­sta kao što je bio slu­čaj sa Ki­prom ili Ir­skom. Ipak, Ni­ko­lić i Vu­čić vje­ru­ju da bi ova­ko mo­gli da eli­mi­ni­šu de­snu opo­zi­ci­ju, pa još da na na­ci­o­nal­noj re­to­ri­ci do­bi­ju ko­ji glas... Ka­sni­je bi se pro­blem sam ri­je­šio, jer svi zna­ju da gra­đa­ni o Ko­so­vu jed­no go­vo­re, a dru­go mi­sle. Na­rav­no, ni­je va­žno ko­li­ko bi to rje­še­nje bi­lo sku­plje, po­što pla­ća srp­ski na­rod.
Ni­ko, me­đu­tim, ni­je pri­mi­je­tio da umje­re­ne kri­ti­ke na ra­čun cr­no­gor­ske vla­sti oko nji­ho­vog ja­nji­čar­ski ostra­šće­nog opre­dje­lje­nja za NA­TO, po­dr­ške al­ban­skom Ko­so­vu i ne­pra­ved­ne po­li­ti­ke pre­ma srp­skom na­ro­du, pra­ti i jed­na ogra­da. Ni­ko­lić je re­kao da Sr­bi iz Cr­ne Go­re do­sad ni­su baš bi­li sprem­ni da ga po­slu­ša­ju... A šta je od njih tra­žio do­bri ro­do­ljub Ni­ko­lić? Mo­žda da uđu u Đu­ka­no­vi­će­vu vla­du... Vla­du ko­ja je na­sta­la na mr­žnji pre­ma Sr­bi­ma, fal­si­fi­ko­va­nim iz­bo­ri­ma i ko­ja ima do­volj­no po­sla­ni­ka da vla­da bez Sr­ba...? Da li je to vlast Sr­bi­je tra­ži­la od srp­skih stra­na­ka u Cr­noj Go­ri od 2012. do da­nas...
Sra­mo­ta...
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)

Pi­še: Če­do­mir An­tić